Ovde vidimo zloupotrebu tih aktivističkih organizacija i platformi koje one imaju. Vidimo da ljudi koji su se priključili tim organizacijama u dobroj nameri da pomognu postaju prevareni i izmanipulisani. Organizacija koja se do tada bavila pitanjem litijuma ili nekom drugom temom, počinje da objavljuje poruke koje nemaju nikakve veze sa temom, već su isključivo političke prirode i svoje članstvo pozivaju na političke proteste.
Zbog toga im je bio potreban početni paravan, prelazni period, u kojem bi obmanjivali svoje članstvo da to nisu politički protesti, već podrška studentima. Taj početni period bio im je neophodan kako bi izvršili tranziciju članstva – sa ekološkog aktivizma na podršku studentima, a zatim bi usledio poziv na političku borbu.
Sve je bilo dobro isplanirano i finansirano, te ljudi koji nisu obraćali pažnju na sve detalje nisu mogli da uvide da se dešava obojena revolucija, a ne blokada fakulteta.
Ovaj paravan bio je neophodan iz tri razloga:
- Zbog načina dotadašnjeg finansiranja, čiji su izvor zapadni poreski obveznici, projekti nevladinih organizacija bili su neophodan paravan za trošenje tog novca.
- Transformacija postojećih ljudskih resursa, jer ljudi koji su dobrovoljno ušli u te nevladine aktivističke organizacije nikada nisu obavešteni da će se organizacija baviti politikom, niti su na to pristali. Zbog toga organizatori u tim organizacijama primenjuju taktiku „kuvane žabe“, koja kaže da kada hoćete da skuvate žabu, ne možete je ubaciti u vruću vodu jer će iskočiti, već je treba staviti u hladnu vodu i postepeno zagrevati. Isto tako, organizatori nevladinih organizacija postepeno povećavaju intenzitet politike u protestima i blokadama, kako bi na kraju mogli da ispuste političku poruku koju žele, a da im ljudi naivno poveruju da je to prirodan razvoj događaja.
- Prolazak ispod radara državnih službi, da bi se stvorila organizacija koja može da zadrma vlast na nivou cele republike, potrebno je da ta organizacija ima veliku infrastrukturu u svim većim naseljenim mestima. Stvaranjem velikog broja nevladinih organizacija širom zemlje, stvorena je politička struktura koja prolazi ispod radara, jer nije zvanično politička, ali može da se pretvori u političku – na jedan poziv iz ambasade. Te organizacije zapravo predstavljaju lokalne odbore, poput onih koje imaju političke partije.
Ova infrastruktura gradila se godinama, od promene vlasti 2012. godine, i svake godine bila je sve veća. Izgrađeno je sve što je potrebno da bi se osnovala politička stranka na republičkom nivou – samo je nedostajao paravan.
Očigledno je da su „blokade“ paravan za politički obračun sa vlasti, od strane organizacija koje privremeno skrivaju svoje namere i koje su morale da smisle novi entitet u vidu plenuma kako bi se sakrile iza njega. Ljudi koji su bili članovi tih aktivističkih organizacija bavili su se temama poput ekologije, i trebalo je dosta vremena da se pretvore u političke borce. Trebalo je vreme i paravan u vidu plenuma da bi se sprovela ta transformacija.
Ovo je proces koji dugo traje, zato vidimo da su potrebni meseci indoktrinacije, da bi se artikulisali politički zahtevi na plenumu. A svi koji su učestvovali na tim plenumima bili su samo korisni statisti u sprovođenju obojene revolucije.
Ovo nema veze sa pravdom, niti sa zahtevima – ovo je isključivo politička borba protiv vlasti, a sve što smo videli bio je samo paravan. Svrha ove borbe nije da se sruši navodno loša vlast, već da se radi u interesu finansijera iz EU.
