Termin obojena revolucija je opšteprihvaćen u srpskoj literaturi i predstavlja tip revolucije koja je potpomognuta iz inostranstva. Pomoć može biti mnogostruka: finansijska, politička, logistička, edukativna, a svrha te pomoći jeste da pomogne građanima date države da destabilizuju ili svrgnu aktuelnu vlast. Svrgavanje vlasti prati postavljanje nove vlasti, koja ima novi vrednosni sistem sličan vrednosnom sistemu iz kojeg dolazi pomoć i koja će donositi odluke koje su u skladu sa interesima finansijera. Destabilizacija je niži stepen pobune, nekada služi kao sigurnija opcija od svrgavanja vlasti, i svrha destabilizacije sadašnje vlasti je vršenje pritiska na istu da donese odluku koju od nje zahteva država finansijer.
Svrha revolucije jeste radikalna promena društvenih odnosa, dok je svrha obojene revolucije radikalna promena društvenih odnosa koja je usklađena sa vrednosnim sistemom ili interesima države iz koje stiže pomoć.
Termin obojena revolucija postao je popularan prilikom promene geopolitičke konstelacije moći posle Hladnog rata i raspada istočnog bloka. Kada se raspao istočni blok, novonastale države su zadržale uređenje i vrednosti koje je imao prethodni sistem, a pošto su zapadne sile htele da približe te zemlje sebi, bilo je potrebno da se te zemlje promene i izjednače svoje vrednosti sa zapadnim. Zato možemo videti da se sam termin vezuje za zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza ili Jugoslavije kao mesta gde se sprovodi obojena revolucija i pomoć koja stiže iz zapadnih zemalja.
Revolucije, pa i obojene, možemo podeliti na dva talasa. Prvi talas obuhvata ono što se do sada nazivalo obojenim revolucijama – možemo ih nazvati tradicionalnim obojenim revolucijama – a to su revolucije koje su se desile dok društvene mreže još nisu bile razvijene, i možemo reći da su se one dešavale do vremena Arapskog proleća. Mada Arapsko proleće nije deo obojenih revolucija ali predstavlja prve proteste koji su organizovani na društvenim mrežama.
Drugi talas počinje sa Arapskim prolećem, kada su se pojavili prvi masovni protesti koji su u velikoj meri bili organizovani na društvenim mrežama i pogodili više država koje su imale određene zajedničke odlike. Drugi talas može se podeliti na deo koji se dešavao dok društvene mreže nisu bile razvijene i nisu imale mnogo korisnika, i na deo kada su društvene mreže bile ekstremno razvijene i predstavljale najveću platformu za prenos informacija u društvu.
Srbija je već doživela jednu obojenu revoluciju prilikom svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti 5. oktobra 2000. godine. Tada je postojala studentska organizacija Otpor! koja je bila veoma aktivna u njegovom rušenju i postala simbol.
Cilj obojene revolucije je destabilizacija ili svrgavanje aktuelne vlasti, dok je motiv potreba da se natera aktuelna vlast da donosi odluke koje žele zemlje organizatori obojene revolucije. Nekada se destabilizacija koristi kao vid pretnje, da će biti gore, ako vlast neće da sluša, a ako pretnja ne donese promenu, onda se ide na rušenje aktuelne vlasti. Ne znači da će uvek uspeti u nameri rušenja vlasti, tako da će onda ostati samo destabilizacija, kao u slučaju pokušaja druge obojene revolucije u Srbiji.
Zašto se koristi termin obojena?
Termin obojena koristi se da bi se napravila jasna razlika između revolucije i obojene revolucije.
Revolucija je pojam koji je dobio na značaju tokom Francuske revolucije (1789) i označava nasilnu ili naglu promenu političkog poretka – prevrat, rušenje starih institucija i uspostavljanje novog sistema. Obojena revolucija preuzima koncept revolucije, ali se razlikuje po motivima i načinu sprovođenja.
Termin obojena objašnjava način na koji je došlo do revolucije, ko je sprovodi i koji su joj ciljevi. On daje odgovor na pitanja: ko je finansirao, instruisao, pomagao, trenirao i pružao geopolitičku podršku u sprovođenju revolucije.
Može se reći da je revolucija „obojena“ bojom zastave države koja je podržavala njeno izvođenje — otuda i naziv obojena revolucija.
Šta je, zapravo, obojena revolucija?
Obojena revolucija nastaje kada strani faktor instruira, obučava, finansira i podržava građane Srbije koji pokušavaju, na protivustavan i protivzakonit način, da sruše legitimno izabranu vlast u Srbiji, ili da primoraju državu da postupa u skladu sa interesima tog stranog faktora.
Kada Srbija odbije da postupa po njihovim zahtevima, „spavači“ se aktiviraju – da ruše državu ili, u blažem obliku, da je destabilizuju.
Zato svaku obojenu revoluciju prati i boja zastave stranog faktora koji ju je podržao i time „obojio“ samu revoluciju.
