Povodom godinu dana do početka blokade fakulteta, vreme je da napravimo presek stanja i da vidimo šta je urađeno do sada, kao i da vidimo ko je govorio istinu, a ko nije, jer je vreme najbolji pokazatelj da li je neko govorio istinu. Povodom izjava koje su date i koje su prošle test vremena su izjave, Jovana Babića, koji je prvi podigao glas protiv protivzakonitih blokada fakulteta, i u nastavku ćemo zajedno sa njim videti kakvu budućnost sada predviđa.
Da krenemo od vaših ranijih izjava za koje sada možemo da kažemo da su se ispostavile kao tačne, a najvažnija je da su blokade paravan za politički obračun, koji ste izneli još 30. decembra u intervjuu za Euronews, dok su svi govorili da plenumi nemaju veze s politikom, ali mi sada možemo videti da je jedini zahtev politički zahtev – izbori.
Na ovo sam upozorio drage kolege studente još u decembru da će oni izgubiti godinu studiranja zbog odluke drugih ljudi da koriste fakultete kao sredstvo za političku borbu. Ali nije toliki problem što su oni odlučili da naruše autonomiju univerziteta i bave se politikom, već zato što su protivzakonito odlučili da zauzmu zgradu fakulteta i onemoguće održavanje predavanja i ispita na fakultetu. Zbog ovoga su studenti izgubili godinu, većina studenata nikada nije ni podržavala blokade, jer ni na online glasanjima blokade nikada nisu dobile podršku veću od 50% + 1 studenta, koliko je potrebno da bi se data odluka smatrala odlukom većine, tj. da bi imala legitimitet. Ovo je izuzetno važno, jer je manjina odlučila da uskrati ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje većini, koja je papreno platila uslugu, koja joj nikada nije isporučena.
Studenti ne samo da su izgubili novac koji su uplatili za školovanje, već su izgubili i godinu dana života, ali i mogućnost da tih godinu dana rade i zarade njima ogromnu količinu novca. Ako uzmemo u obzir da je prosečna bruto zarada 150 000 dinara, da imamo 250 000 studenata i da blokada traje godinu dana, možemo lako izračunati da su studenti izgubili 450 milijardi dinara koje su potencijalno mogli da zarade studenti. Ovo nije samo lični problem studenta, već i ogroman gubitak za državu koja je zbog toga imala manje prihode od PDV-a i manje prihode od doprinosa.
Da li postoje još neke posledice po studente osim navedenih?
Naravno, tek smo zakopali štetu koju su nanele protivzakonite blokade i možemo videti da je sada glavno pitanje da li će ovako stečene diplome vredeti, kako u Srbiji, tako i u ostatku sveta. Što se tiče Srbije, moguće je da država izađe u susret studentima i pronađe rešenje za njih, ali problem ostaju strane institucije koje treba da prihvate naše diplome. Potencijalni problemi sa kojima se studenti sada susreću jesu validnost diplome van Srbije, kao i validnost položenih ispita prilikom prebacivanja na strane fakultete.
Možemo na primeru FTN-a da vidimo da su studenti u avgustu poslali 3.000 mejlova stranim institucijama kako bi proverili da li će prihvatati diplome i ispite koji su dobijeni u ovoj godini. Dobili su tek nekolicinu odgovora i već imamo negativnih odgovora, kao na primer negativan odgovor rektora Univerziteta u Torinu. Ovo će biti ogroman problem u narednom periodu za srpske studente.
Isto tako možemo videti da je zainteresovanost za upis na državne fakultete oslabila, jer studenti ne vide budućnost na blokiranom fakultetu. Ovo je naveo i profesor Čedomir Antić, koji je rekao da će naredna generacija kojoj će predavati biti za 21% manja.
Vezano za politički aspekt, dali ste veliki broj izjava koje su se pokazale kao tačne. Možemo sada da navedemo neke, a vi ih možete posle prokomentarisati:
„Mlade ljude veoma je lako nagovoriti da krenu u revoluciju, ali šta biva dan posle? Da li ta revolucija sa sobom nosi štetu za koju im niko neće reći?
Situacija je sad potpuno ista. Lakoverni studenti, pod velikom idejom, rade sve što im kažu drugi , a da nisu svesni kakvu štetu u stvari nanose drugima.“
“Lideri” protesta su osobe daleko iznad studenata, koji im obezbeđuju hranu i ostale potrepštine koja stiže na blokade.
Kao i Hippie pokret, koji je sada ostao samo u istoriji, tako će u istoriji ostati ove blokade, ali sa njima i šteta koju su nanele blokade kao uništeni i prljavi fakulteti, nepoloženi ispiti, a osobama kojima je obećano da će dobiti dobre pozicije u politici „kada njihovi dođu na vlast“ , a za uzvrat manipulišu i iskorišćavaju mlade studente, neće dobiti ništa više od obećanje, čak i u slučaju da „njihovi dođu na vlast“.
Mladi ljudi, neiskusni bivaju izmanipulisani velikim idejama, koje se nikada ne ostvare iz razloga što osoba koja im je obećala sve te velike ideje, nije imala ni nameru da ih sprovede ideje u delo, već velike ideje koristi kao paravan isključivo radi lične samopromocije.
Studentima-organizatorima radi blokade su obećana mesta u „budućoj“ Vladi Srbije, Pokrajini, Gradu, ali tek kada bude oborena sadašnja politička postava. Naravno, sve ovo su pusta obećanja koja im nikada niko neće ispuniti, jer se tako nešto u bliskoj budućnosti neće dogoditi, a studentima se takođe treba objasniti da blokade nisu pravi put ukoliko se žele aktivno uključiti u dnevnu politiku.“
Kada ovako navodite citate, vidimo da je samo bilo potrebno vreme da bi ljudi uvideli šta se stvarno dešava, iako sam još o ovome pisao 27. decembra, a godinu dana kasnije se to pokazalo kao tačno, što svi sada mogu da uvide. Naveo bih ono najvažnije, a to je da su studenti zloupotrebljeni radi vođenja političke borbe, a oni, kao mladi i neiskusni, nisu to uvideli. Njima su data velika obećanja, ali ništa od toga nije ispunjeno, kao što sam ih u decembru upozoravao kako će se ovo završiti i da treba da se sklone dalje od tih lica. Mada, niko tada nije smeo da iznese stav koji se ne sviđa blokaderima, jer su ih se svi plašili.
Ipak, kada bolje razmislimo, uočićemo da, ako se mi plašimo da iznesemo mišljenje zbog nekoga, sigurno se taj neće boriti za demokratiju i slobodu govora. Ako neko blokira institucije poput fakulteta, sigurno ne može da se bori da institucije rade – jer su sve ove izjave kontradiktorne. Kažu da se bore za pravdu, a zapravo čine nepravdu nevinim studentima koji nisu ni na koji način odgovorni za tragediju kada je pala nadstrešnica i usmrtila 16 ljudi – ali oni su kažnjeni zbog volje pojedinih da se politički obračunaju sa drugom stranom.
Svi sada možemo videti da se radi isključivo o političkom obračunu i da niko mesecima ne spominje zahteve i poginule pod nadstrešnicom, dok istovremeno možemo videti razbijanje i spaljivanje prostorija političkih partija, napade na političke oponente, razbijene glave, kao i pokušaje ubistva.
Kada smo kod ekstremista, već ste ih ranije navodili kao element blokade. Možete li ih sada detaljnije prokomentarisati, pošto ste u jednom tekstu naveli sledeće:
„To su ljudi koji su radikalni ekstremisti, levičari, komunisti, staljinisti, samopromoteri, manipulatori i profiteri koji se trude da što više ljudi ubede u njihove laži i korišćenja studenata kao paravana za politički obračun. Sa druge strane imamo ostatak od 99,75 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka koji su dobri ljudi i koji su žrtve ovih 0,25 odsto radikalnih ekstremista.“
Naravno da mogu prokomentarisati taj tekst od 30. decembra. Vidite, blokade fakulteta su nastale iz blokada ulica, mada mnogi to ne znaju, jer su pre prve blokade fakulteta 25. novembra 2024. godine, kada je blokiran Fakultet dramskih umetnosti, postojale blokade ulica na koje su pozivale političke partije. Jedan incident tokom blokade ulica uzet je kao povod za prvu blokadu fakulteta. Shodno tome, zahtevi koje su izdale političke partije posle pada nadstrešnice postali su zahtevi studenata, samo što su im pridodati zahtevi koji se tiču studenata. To su, na primer, zahtev da se procesuiraju odgovorni za napad na studente tokom protivzakonite blokade ulica, koji je i bio „povod“ za blokadu fakulteta, kao i zahtev da se povećaju plate profesorima – odakle možemo videti da je taj zahtev zapravo profesorski, a ne studentski.
Tokom perioda od pada nadstrešnice pa do početka blokada fakulteta, od 1. novembra 2024. godine do 25. novembra 2024. godine, političke stranke i aktivisti organizovali su proteste i blokade ulica, kao i blokadu suda u Novom Sadu, da bi vršili pritisak na državu i politički se obračunali sa svojim protivnicima. Održan je veliki broj uličnih akcija koje su provodili stranački aktivisti, a neke od tih akcija bile su krajnje ekstremističke, poput uništavanja gradske kuće u Novom Sadu.
Neka od lica koja su učestvovala u tim akcijama kasnije ćemo videti u pritvoru ili na poternici. Samo neki od ljudi koji su predvodili studente tokom tih aktivnosti bili su: Mila Pajić, Branislav Đorđević, Lazar Dinić, Dejan Bagarić, Doroteja Antić iz STAV-a, kao i Mladen Cvijetić i Srđan Đurić iz Pokreta slobodnih građana. Oni su kasnije bili predvodnici studenata, ali su i uhapšeni 15. marta zbog sumnje da su radili protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije i pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Isto tako, možemo videti da su to isto studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, te da je prvi blokiran fakultet u Novom Sadu upravo on. Ekstremizam je počeo da raste od pada nadstrešnice i s protokom vremena je jačao, uz nekoliko pokušaja države da ga suzbije.
Još jedan obris ekstremizma blokaderskog pokreta su nasilni akti koje su počeli da preduzimaju posle 28. juna, od akcija prevrtanja kontejnera do potpunog uništenja prostorija političke partije. Najekstremniji poziv koji je usledio od blokaderskog pokreta je poziv na obračun sa policijom koji se ogleda kroz akronim A.C.A.B. ili 1312. Akronim A.C.A.B. je na engleskom jeziku i znači All Cops Are Bastards ili na srpskom svi policajci su kopilad
U istom tekstu od 30. decembra naveli ste još dosta izjava koje je vreme potvrdilo kao tačne. Da bismo ih obradili detaljnije, mogli biste sada da prokomentarišete sledeće izjave koje ste tada dali:
„Ovo je možda i najvažnije pitanje koje se tiče blokada – šta je njihov cilj i krajnji zahtev?
Model po kojem funkcioniše sadašnja organizacija blokada je takav da ne postoji jasan krajnji cilj, već se konstantno dodaju novi problemi. Na plenumima se nikada ne postavlja pitanje da li blokadu treba prekinuti, to se pitanje ignoriše i samim tim blokade traju bez mogućnosti da budu prekinute. Možemo videti da se od pitanja koja su direktno vezana za pad nadstrešnice prelazi na druga pitanja, poput litijuma. Nesrećni događaj, koji je izazvao veliki bes kod građana, iskorišćen je da bi se ostvarile određene političke ambicije.
Planski se dodaju novi problemi kako bi blokade trajale što duže. Pravi krajnji zahtev je smena vlasti, i to se jasno izražava od strane studenata koji su organizovali blokade, uz salve pogrdnih reči prema određenim političarima. Do tada će postojati samo izgovori za produženje blokada.
To je bio trenutak kada sam shvatio da je sve isključivo politička igra u kojoj će studenti izvući deblji kraj. Svesno i sa namerom pokušavaju da ubace afere vezane za SNS u zahteve koje postavljaju studenti, kao i da stalno dodaju nove uslove, čak i kada se prethodni ispune, i da tako blokada traje u nedogled.
Dodavanje novih zahteva se obistinilo kao peti i šesti zahtev, a pokazalo se i da prelaze sa teme nadstrešnice na druge teme koje su u tom trenutku aktuelne i mogu da okupe mnogo ljudi. Isto tako, plasiranje političkih afera postalo je realnost kada su pokrenuli kampanju „Ko je kriv“.
Kada vidim da se sve što sam rekao ispostavilo kao tačno, trebalo bi da budem srećan – ali nisam. Nisam, jer su studenti izgubili godinu studiranja, iako sam ih na vreme upozoravao da su samo paravan u političkom obračunu. Osećam to kao neuspeh, jer nisam uspeo da im objasnim da je to loše za njih. U početku je sve izgledalo kao borba sa vetrenjačama, jer sam bio usamljen i sve je delovalo inverzno: oni koji krše zakon i nanose nepravdu nazivaju sebe pravednicima, oni koji pozivaju na rad institucija zapravo blokiraju te institucije, a oni koji tvrde da se bore protiv politizacije univerziteta, sami ga politizuju.
Ostaje ključno pitanje: kako je moguće da je manjina naterala većinu da ćuti? Kako je moguće da smo kao društvo dozvolili ekstremnoj i radikalizovanoj manjini da ućutka većinu? Dok su tvrdili da se bore za poginule pod nadstrešnicom, na navodnim komemorativnim skupovima pravili su karnevalsku atmosferu – okretali prase, slavili, pevali, igrali, a sve to je neko morao da plati. Uvek su radili suprotno od onoga što su govorili, a drugima pokušavali da zabrane da na to ukažu.
Pored ovih stvari ukazivali ste i na druge stvari u vašem tekstu od 13 januara, gde ste precizno navodili kako će se dalje odvijati blokade i van fakulteta:
„Uticaj sindikata u ovom trenutku igra ključnu ulogu, jer sad treba da počne drugo polugodište i cilj određenih lica je da dođe do blokada škola pri samom početku drugog polugodišta, što bi rasplamsalo blokade i pokrenulo sve ostale da krenu u generalni štrajk koji dugo najavljuju određene opozicione ličnosti. Sindikat prosvete je sada pod užasnim pritiskom da blokira početak drugog polugodišta, sve pod izgovorom da nisu postigli dogovor sa državom. Određene ličnosti pokušavaju da projektuju studentske blokade kao pobedu opozicije i pokušavaju to da iskoriste kao argument da navedu ljude da pokrenu blokade u drugim institucijama
„Studentima je onemogućeno da normalno studiraju“
Babić tvrdi i da je blokadama fakulteta narušeno pravo na studiranje onih studenata koji ne učestvuju u njima.
„Organizatori blokade zloupotrebljavaju studente zarad ostvarivanje njihovih političkih ciljeva. Studente niko nije pitao da li žele blokadu ili ne, već su im samo onemogućili da normalno studiraju. Student kada potpisuje ugovor on ima samo odnos sa fakultetom i nema nikakve veze sa plenumom. Student je došao da bi učio i dobio diplomu, dok ostali studenti nemaju pravo da se mešaju u njegovo studiranje. Ovim je teško narušeno pravo na obrazovanje studenta i studenti treba da budu svesni da su im političari iz opozicije onemogućili da normalno studiraju“
Babić kaže i da mu je poznato šta su sledeći koraci onih koji blokiraju fakultete.
„Naredni cilj im je radikalizacija blokada, a prva i najvažnija institucija im je škola, jer ako uspeju da ubede decu da se uključe u njihovu političku borbu onda će to imati ogroman uticaj na društvo. Pored obrazovanja cilj je da se organizuje generalni štrajk, gde će dođi do blokada svih institucija u Srbiji. Na ovaj način će se drastično umanjiti kvalitet života građana. Cilj organizatora blokada je da drastičan pad kvaliteta života pripišu aktuelnoj vlasti i time pokrenu bunt kod građana“
Pa bih vas pitao da li sada možete da nam kažete kako vi vidite kako će se dalje odvijati situacija? Kada će se sve vratiti u normalu i zgrade fakulteta biti odblokirane?
Ovo je veoma kompleksno pitanje, ali možemo ga podeliti na više delova. Prvo, treba da budemo svesni da su blokade protivustavne i protivzakonite, kao i da su protivne evropskim vrednostima, te da blokade udaljavaju Srbiju od evropskih vrednosti i samim tim od EU.
Ovo nisu samo EU vrednosti, propisane u Ugovoru o funkcionisanju EU (član 21), već i ljudske vrednosti predviđene Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (član 13). Pored međunarodnih ugovora, imamo i Ustav Republike Srbije (član 39), koji kaže da svako ima pravo da se slobodno kreće, kao i pravo na obrazovanje, koje je Ustavom zagarantovano (član 71).
Ne treba da čudi što blokaderi šire anti-EU vrednosti, jer je novo Demostatovo istraživanje, čiji je ciljani uzorak bio student uključen u blokade, pokazalo da 52,7% blokadera ne želi da Srbija uđe u EU. Navodili su da će EU od Srbije napraviti koloniju ili su tvrdili da nas EU mrzi. Ovakvo širenje anti-EU vrednosti veoma je štetno za budućnost Srbije, kao i samo blokiranje, ali EU još nije odlučila da zaštiti evropske vrednosti u Srbiji. Makar prošli ambasador EU nije reagovao, ali 1. avgusta došao je novi ambasador Andreas fon Bekerat, koji može da pomogne u odbrani EU vrednosti u Srbiji u vidu slobode kretanja i obrazovanja, kako bi studenti od 1. novembra normalno krenuli u novu akademsku godinu — jer jedna izgubljena godina je previše i negde mora postojati granica.
Sa druge strane, imamo ekosistem blokade koji je širi od samih blokada fakulteta. Kao što smo videli, pokušane su i blokade drugih obrazovnih institucija, blokada RTS-a, kao i mnoge druge, među kojima su blokade ulica postale redovne. Taktika blokadera jeste da pumpaju gde god mogu i kad god mogu. Nije bitno gde i kako se pumpa, bitno je da se pumpa. Ovo pokazuje da oni zapravo ne znaju kako da vode političku kampanju, već samo agituju da i drugi pumpaju. Takve akcije imaju trenutno dejstvo i brzo odlaze u zaborav, pa je zato potrebno svakodnevno dizati tenzije. Ovo dizanje tenzija traje već godinu dana, od pada nadstrešnice, i ništa nije postignuto osim izgubljene godine na fakultetu, kao i u srednjim i osnovnim školama, polarizacije društva, uništene stranačke imovine i razbijenih glava. Apsolutno ništa dobro nije izašlo iz blokada – niti će, a na to sam pokušao da upozorim studente na samom početku: da će uzalud izgubiti godinu, ali i da neće ništa postići time. Sada vidimo da ništa nije postignuto, da je godina izgubljena i da je sve bio samo politički obračun, dok su blokaderi „studente“ koristili kao paravan.
Sada su blokaderi podigli lestvicu i koriste studente, bolje rečeno mlade, kao paravan za nasilno ponašanje na skupovima. Blokaderi neprestano pozivaju mlade da dolaze na skupove iz taktičkog razloga: što je više ljudi na skupu, to je manja verovatnoća da će policija intervenisati kada se krši zakon, čime se omogućava najradikalnijim blokaderima da divljaju ulicama i napadaju neistomišljenike ili tuđu imovinu.
Drugi razlog pozivanja mladih na ta okupljanja jeste igranje na kartu najnižih emocija – besa. Oni stvaraju emocionalni odgovor kod mladih, koji pokušavaju da usmere na nasilničko ponašanje, pritom ih ubeđujući da su „na pravoj strani“ i da ono što rade ima legitimitet. Pravi odgovor je da to nema ni legalitet ni legitimitet, jer politika je borba ideja, a ne borba na ulici. Pojava koju blokaderi priželjkuju jeste sukob sa policijom, gde će biti upotrebljen pendrek, pa će kasnije tu sliku deliti na internetu kao „dokaz represije“. Za to im je potrebno „žrtveno jagnje“, mlada osoba koju su ubedili da treba da se dokazuje i da je najbolji način za to – dobiti pendrek.
Naravno, to je ekstremno glup način da se bilo šta postigne, ali blokaderi znaju da je najlakše izmanipulisati mlade: ubedite ih da treba da podnesu žrtvu za ideju, da bi oni dobili sliku koju će kasnije gurati u medije i mobilisati još ljudi. Organizatori blokada to rade jer su plaćeni po broju ljudi koje uspeju da okupe na ulici – zato ste i videli konstantnu agitaciju, ali ne i političku artikulaciju već godinu dana. Njih ne interesuje ko je na vlasti; oni su plaćeni da izvršavaju destabilizaciju zemlje, kako bi strane sile mogle da ucenjuju državu izazivanjem nemira. Ovde jedino strane sile dobijaju mogućnost da ucenjuju Srbiju nemirima, a oni koji to organizuju dobijaju pare, dok studenti i mladi dobijaju pendrek i „lepe reči podrške“ posle dobijenog pendreka.
Ako pogledamo primer prosvetnih radnika, videćemo da su prestali odmah posle 15. marta, kada su shvatili da od blokada nema ništa.
Za kraj, da li možete da prognozirate kako će se dalje odvijati situacija?
Godinu dana je sasvim dovoljan period da se sagleda šta je učinjeno, šta je pozitivno, a šta negativno za društvo. Vidimo da pozitivnih elemenata nema, dok su negativne posledice ogromne.
Vreme je da Srbija ponovo počne normalno da živi posle neuspele obojene revolucije, vreme je da običan, pošten narod koji je naivno poverovao u laži blokadera, širene preko društvenih mreža, uvidi da je prevaren i da se ništa nije desilo od onoga što su tvrdili, a vreme je najbolji pokazatelj ko je govorio istinu – a ko nije.
Sada dolazi vreme odgovornosti za sve one koji su kršili zakon i za one koji su sprovodili nasilje. Godišnjica predstavlja simboličku prekretnicu – od vremena neodgovornosti ka vremenu odgovornosti.
